Проф. др Драгана Вујић

Биографија

Датум рођења: 2.8.1960. г., Београд
Основне студије: Медицински факултет, Универзитет у Београду, уписала школске 1979/80.г., заврила 22.8.1984.г., просечна оцена 8,93
Последипломске студије

• Медицински факултет, Универзитет у Београду, специјализација из педијатрије, 1993.г.
• Медицински факултет, Универзитет у Београду, 1995.г., одбрањен магистарски рад, ужа научна област педијатрија, хематологија
• Медицински факултет, Универзитет у Београду, 1998.г. одбрањена докторска дисертација, ужа научна област педијатрија, трансплантација матичних ћелија хематопоезе
• Медицински факултет, Универзитет у Београду, ужа специјализација из хематологије, 2016.г.
• Медицински факултет, Универзитет у Београду, ужа специјализација из трансплантологије са трансфузиологијом, 2023.г.

Досадашњи избори у наставна и научна звања на Медицинском факултету, Универзитета у Београду: избор у звање асистент март1999.г., поново бирана у звање асистент март 2003. г. и фебруар 2007.г.; избор у звање доцент децембар 2007.г.; поновни избор у звање доцент јануар 2013.г.; избор у звање ванредни професор фебруар 2014.г., реизбор у звање ванредни професор март 2019.г., редован професор јул 2020.

Ментор је за студентске радове (2), дипломске радове (6), магистарских радова (2), докторских дисертација (3), ужа специјализација (3), специјалистичке академске студије (2), члан комисија за одбрану дипломских радова (19), магистарског рада (3), докторске дисертације (11), специјалистичке академске студије (2), ужа специјализација (7).

Заменик је шефа Катедре за хематологију од 2009. до 2015. године. Шеф је Катедре педијатрије од 2018. године до 2020/2021.г.и заменик шефа Катедре за трансплантологију и трансфузиологију од 2018. године.

Учествовала је у писању уџбеника из педијатрије за студенте Медицинског факултета у Београду, уџбеника за специјализанте из педијатрије, као и монографије »Клиничка хематологија« у којој је један од уредника.

Аутор и коаутор у 385 радова, од којих је 45 са JCR liste. Радови су цитирани 821 пут,  Scopus H index 11.

Од 2002. г. учествује у научно-истраживачким пројектима који су финансирани од Министарства за науку и животну средину РС, односно Министарство за науку и технологију Републике Србије:

1. „Клинички и лабораторијски аспекти малигног преображаја матичне ћелије и прогенитора хематопоезе и њихов терапијски значај”, носилац пројекта проф. др Милица Чоловић, 2002-2005, Министарство за науку и технологију Републике Србије
2. „Истраживање молекуларно – биолошке и генетичке основе неуробластома”, носилац пројекта Марија Гућ-Шћекић, 2002-2005, Министарство за науку и технологију Републике Србије
3. „Биолошке последице генетичке варијабилности вируса“, носилац пројекта Тања Јовановић, 2006-2010. Министарство за науку и животну средину Републике Србије, бр 145047
4. „Молекуларни механизми радиосензитивности хуманог генома“, носилац Гордана Јоксић, Министарство за науку и животну средину Републике Србије143046
5. „Радиосензитивност хуманог генома“, носилац Гордана Јоксић, Министарство за науку и животну средину Републике Србије, број пројекта 173046, период 2011-и даље
6. „Медицински значај генетичке варијабилности вируса“, носилац Проф др Тања Јовановић, Министарство за науку и животну средину Републике Србије, број пројекта 175073, период 2011- и даље
7. „Fanconi anemia FANCD2, 1^st molecular cytogenetic characterization“, носилац Гордана Јоксић и Тхомас Лиехр, међународни пројекат, Министарство за науку и животну средину Републике Србије, Одељење међународне сарадње и европских интеграција, 2015.г.
8. „Токсоплазмоза код прималаца матичних ћелија хематопоезе: унапређење превенције по разумној цени“ (број пројекта 451-03-01963/2017-09/15);  носилац са српске стране:  Олгица Дјурковић – Дјаковић, Институт за медицинска истраживања Универзитет у Београду; носилац са француске стране: Florence ROBERT-GANGNEUX, Laboratoire de Parasitologie-Mycologie, Universite Rennes 2.
9. “Reinvention of the diagnostic algorithm and treatment options for reactivated toxoplasmosis”, носилац пројекта: Тијана Штајнер, Програм Призма, 2023/24.г.

Координатор пројекта:

• Развојни пројекат: „Bone marrow transplantation”, финансиран од стране CESVI-L’espreso, Бергамо, Италија, 2001.
• Развојни пројекат: “Обезбеђивање услова за трансплантацију матичних ћелија хематопоезе код деце у Србији”, Министарство здравља РС, од 2008. године и даље, координатор пројекта

Учествовала је у Twinning Projekt SoHo (Министарство здравља РС, Управа за биомедицину).

Била је руководилац и један од организатора XXXVIII последипломског течаја „Актуелности у педијатрији 2006 године” и учествовала у организовању XXXIX последипломског течаја „Актуелности у педијатрији 2007 године”. Организовала је међународни мини симпозијум: „Cord Blood Transplantation – Current Status and Perspectives in South East Europe” у Београду, 13.10.2009. године. Члан је научног одбора последипломског течаја „Актуелни проблеми у педијатрији“ од 2015. године, а од 2022. до 2024. године је председник Научног одбора. Била је члан научног одбора III конгреса педијатара Србије.

Допринос у области трансплантације матичних ћелија хематопоезе код деце и развоју криобиологије у Србији:

– трансплантациони тим, на чијем челу је др Драгана Вујић, урадио је прву аутологну трансплантацију матичних ћелија хематопоезе периферне крви у Србији 1997. године, 2006. године прву хаплоидентичну трансплантацију костне сржи код детета оболелог од леукемије,  прву алогену трансплантацију костне сржи од идентичног сродног даваоца применом редукованог режима кондиционирања, 2009. године прву трансплантацију од несродног подударног даваоца и 2012. године прву хаплоидентичну трансплантацију обрадом калема алфа,бета TCRCD19+ деплецијом у Србији.

– руководи трансплантационим тимом који је урадио преко 420 трансплантација матичних ћелија хематопоезе код деце, .преко 600 сепарација матичних ћелија хематопоезе из периферне крви, преко 600 процедура програмског замрзавања матичних ћелија хематопоезе и фибробласта, преко 110 процедура прикупљања, обраде и замрзавања матичних ћелија хематопоезе из крви пупчаника

– основала је лабораторију за криобиологију у оквиру Службе за трансплантацију косне сржи у Институту за здравствену заштиту мајке и детета Србије „Др Вукан Чупић”, која је прва оваква лабораторија у нашој земљи

– у сарадњи са молекуларним биолозима Института за здравствену заштиту мајке и детета Србије “Др Вукан Чупић” увела је методу програмског замрзавања фибробласта коже и њихово вишегодишње чување ради испитивања урођених болести.

Учествовала је у изради Закона за трансплантацију ћелија и ткива (усвојен 2009. године) и Закона о примени људских ћелија и ткива (усвојен 2018. године). Председник је Републичке стручне комисије за трансплантацију ћелија и ткива код деце од 2005. до 2014. године. Била је члан Републичке стручне комисије за цитотоксичне лекове. Члан је Републичке стручне комисије за трансплантацију ћелија и ткива до 2022.г., Републичке стручне комисије за децу, подкомисија хематоонкологија до 2022.г. и Републићке стручне комисије за фармакологију. Члан је Комисије за лечење у иностраним центрима Републичког фонда за здравствено осигурање Србије до 2021г.

Формирала је породичну банку крви пупчаника 2009. године. У оквиру пројета „Обезбеђивање услова за трансплантацију матичних ћелија хематопоезе код деце у Србији“ (координатор Пројекета од 2008.г.) иницирала је формирање јавне/породичне банке крви пупчаника. Објекат је завршен и легализован септембра 2023.г.

Координатор је трансплантационог тима у Институту за здравствену заштиту мајке и детета Србије „др Вукан Чупић“. Основала је Комисију за трансплантацију костне сржи Интерсекцијског одбора за дечију хематологију и онкологију 2004. година и била председник Комисије до 2010. године.

Резултат дугогодишњег рада, искуства, мултидисциплинарног приступа и тимског рада у овој области су пројекти: Криоконзервација хуманих ћелија и ткива, Трансплантација матичних ћелија хематопоезе код деце у Србији и Испитивање химеризма код деце после трансплантације костне сржи методама молекуларне генетике

Била је координатор за израду водича: Превенција, дијагноза и лечење дефицита гвожђа и сидеропенијске анемије и координатор је поглавља Превенција, дијагностика и лечење болести и стања од већег социјално-медицинског значаја код деце и адолесцената у оквиру Стручно-методолошког упутства, чија је израда финансирана из буџета. Учествовала у изради Уредбе о здравственој заштити жена, деце и омладине, Уредбе о палијативном збрињавању деце и Стручно-методолошког упутства за палијативно збтињавање деце.

Иницирала је и руководила тимом који је сачинио Нормативе за трансплантацију матичним ћелијама хематопозе из костне сржи, периферне крви и крви пупчане врпце код деце и омладине.

Иницирала је израду водича за децу у програм трансплантације матичних ћелија хематопоезе и њихове родитеље (укупно 4).

Члан је Етичког одбора Института за нуклеарне науке „Винча”.

Проф. др Драгана Вујић учествовала је у формирању центра за трансплантацију матичних ћелија хематопоезе у Институту за здравствену заштиту мајке и детета Србије „Др Вукан Чупић“ у периоду од 1994-1997. године, а од 1997. године води програм трансплантације матичних ћелија хематопоезе код деце у Институту за здравствену заштиту мајке и детета Србије „Др Вукан Чупић“.

У сарадњи са Институтом „Винча“ у периоду од 1994. до 1996. године учествовала је у изради микропроцесора за криоконзервацију матичних ћелија хематопоезе.

На челу је тима који је увео следеће терапијске процедуре:

• криоконзервација матичних ћелија хематопоезе, моноједарних ћелија периферне крви и фибробласта техником програмског замрзавања (1996-2000.године)
• сепарација матичних ћелија хематопоезе из периферне крви (1996-1997. године)
• алогена трансплантација матичних ћелија хематопоезе од сродног подударног даваоца код деце (април 1997. године)
• аутологна трансплантација матичних ћелија хематопоезе код деце (август 1997. године)
• алогена трансплантација матичних ћелија хематопоезе од сродног делимично подударног даваоца применом фармаколошке обраде калема (2006. године) – прва у Србији
• алогена трансплантација матичних ћелија хематопоезе од несродног подударног даваоца (новембар 2009. године) – прва у Србији
• алогена трансплантација матичних ћелија хематопоезе од сродног делимично подударног даваоца са обрадом калема на магнетном ћелијском сортеру ) 2012. године) – прва у Србији
• алогена трансплантација матичних ћелија хематопоезе из сродне крви пупчаника (мај 2017. године) – прва у Србији
• алогена трансплантација матичних ћелија хематопоезе из несродне крви пупчаника (из светске банке крви пупчаника) код детета са мукополисахаридозом (децембар 2017. године) – прва у региону
• превенција и лечење венооклузивне болести јетре код деце применом дефибротида од 2010. године – прва примена дефибротида у Србији.

Добитник награде града Београда за рад или изузетне вредности појединца којима је дао значајан допринос развоју и унапређењу медицине за 2016. годину.

Добила је плакету Српског лекарског друштва 2013. године.

Добила је захвалницу у знак признања и захвалности за изузетан допринос у развоју и стручном
раду Савеза удружења здравствених радника Србије 2016. године, а 2024. године плакету.
2024.године добила је Карађорђеву звезду, другог степена.

Била је члан уређивачког одбора Српског архива за целокупно лекарство од 2016. године до 2019.г..

Члан је: SIOP-a (International Society of Pediatric Oncology), EBMT-a (European Group for Blood and Marrow Transplantation), Српског лекарског друштва и Интерсекцијског одбора за дечију хематологију и онкологију. Као национални координатор за неуробластом, члан је SIOPEN-a (The International Society of Paediatric Oncology Europe Neuroblastoma Group).

Референце од значаја

1. Štajner T, Vujić D, Srbljanović J, Bauman N, Zečević Ž, Simić M, Djurković-Djaković O.  Risk of reactivated toxoplasmosis in haematopoietic stem cell transplant recipients: a prospective cohort study in a setting withholding prophylaxis. Clin Microbiol Infect 2022;28:733.e1-733.e5. M 21 IF 13,310
2. Kukolj T, Lazarević J, Borojević A, Ralević U, Vujić D, Jauković A, Lazarević N, Bugarski D. A Single-Cell Raman Spectroscopy Analysis of Bone Marrow Mesenchymal Stem/Stromal Cells to Identify Inter-Individual Diversity.  Int J Mol Sci.2022;23:4915. M21, IF 6,208
3. Borojević A, Jauković A, Kukolj T, Mojsilović S, Obradović H, Trivanović D, Živanović M, Zečević Ž, Simić M, Gobeljić B, Vujić D, Bugarski D. Vitamin D3 Stimulates Proliferation Capacity, Expression of Pluripotency Markers, and Osteogenesis of Human Bone Marrow Mesenchymal Stromal/Stem Cells, Partly through SIRT1 Signaling. Biomolecules 2022;12:323. M21 IF 6,064
4. Janković M, Ćupić M, Knežević A, Vujić D, Soldatović I, Zečević Ž, Gobeljić B, Jovanović T. Cytomegalovirus glycoprotein B and N genotypes in pediatric recipients of the hematopoietic stem cell transplant. Virology 2020;548:168-73. M22 IF 3,616
5. Samardzija G, Stevovic TK, Djuricic S, Djokic D, Djurisic M, Ciric D, Martinovic T, Bumbasirevic V, Vujic D. Aggressive human neuroblastomas show a massive increase in the numbers of autophagic vacuoles and damaged mitochondria. Ultrastruct Pathol. 2016;40:240-8. M23 IF 0,828
6. Vujić D, Petrović S, Lazić E, Kuzmanović M, Leskovac A, Joksić I, Mićić D, Jovanović A, Zečević Ž, Guć-Šćekić M, Ćirković S, Joksić G. Prevalence of FA-D2 Rare Complementation Group of Fanconi Anemia in Serbia. Indian J Pediatr 2014; 81: 260-5. M23, IF 0,87
7. Vujic D, Petrovic S, Leskovac A, Joksic I, Filipovic J, Valenta Sobot A. Accurate diagnostics of Ataxia-telangiectasia cellular phenotype by employing in vitro lymphocyte radiosensitivity testing. Nucl Technol Radiat  Protect 2013; 28: 221-4.  M22, IF 0,56
8. Stajner T, Vasiljevic Z, Vujic D, Markovic M, Ristic G, Micic D, Pasic S, Ivovic V, Ajzenberg D, Djurkovic-Djakovic O. Atypical strain of toxoplasma gondii causing fatal reactivation after haematopoietic stem cell transplantion in a patient with an underlying immunological deficiency. J Clin Microbiol 2013; 51: 2686-90. M21 IF 4,232
9. Frattini A, Pangrazio A, Susani L, Sobacchi C, Mirolo M, Abinun M, Andolina M, Flanagan A, Horowitz EM, Mihei E, Notarangelo LD, Ramenghi U, Teti A, Van Hove J, Vujic D, Zoung T, Albertini A, Orchard PJ, Vezzoni P, Villa A. Chloride channel CIC7 mutations are responsible for severe recessive, dominant and intermediate osteopetrosis. J Bone Miner Res 2003; 18: 1740-7. M21, IF 6,225
10. Sobacchi C, Frattini A, Orchard P, Porras O, Tezcan I, Andolina M, Babul-Hirji R, Baric I, Canham N, Chitayat D, Dupuis-Girod S, Ellis J, Etzioni A, Fasth A, Fisher A, Gerritsen B, Gulino V, Horwitz E, Klamroth V, Lanino E, Mirolo M, Musio A, Matthijs G, Nonomaya S, Notarangelo L, Ochs H, Furga SA, Valiaho J, van Hove LKJ, Vihinen M, Vujic D, Vezzoni P, Villa A. The mutational spectrum of human malignant autosomal recessive osteopetrosis. Hum Mol Genet 2001; 10: 1767-73. M21, IF 9,318