Служба за хуману репродукцију

Основне делатности Службе за хуману репродукцију

Жене генеративног доба

• Промовисање репродуктивног здравља
• Гинеколошки прегледи жена генеративног доба
• Микробиолошки и цитолошки прегледи доњег гениталног тракта
• Дијагностика и лечење кондилома и других полно преносивих болести
• Ултрасонографско испитивање жена генеративног доба
• Контрацепција.

Надзор и контрола трудноћа високог ризика по трудницу:

• Гинеколошки прегледи трудница
• Ултрасонографско испитивање трудница
• Откривање и лечење трудница са крварењем у трудноћи, стањем претњећег побачаја.

Надзор и контрола трудноћа високог ризика по плод:

• Генетско саветовање у оквиру којег се разматрају проблеми везани за наследне болести (хромозомске аберације и моногенска обољења), дејство лекова у трудноћи, утицај инфекција и друго
• Откривање трудница са високим ризиком по плод (труднице које су рађале децу са Down-овим синдромом и другим хромозомским аберацијама), конгениталним аномалијама (срчане мане, дефекти кичменог стуба – расцепи, дефекти трбушног зида, урогениталног тракта, коштаног система итд.), и проблеми везани за више плодне трудноће
• Биохемијски скрининг у II триместру (AFP и ß HCG између 16-18 недеље трудноће)
• Експертни ултразвук у II триместру (ултразвук између 18-23 недеље трудноће)
• Амниоцентеза
• Биопсија хориона
• Пренатална дијагностика код трудница са моногенским болестима (Дишенова мишићна дистрофија, Спинална мишићна атрофија, Цистична фиброза)
• Ултразвучни и биохемијски скрининг дефеката неуралне цеви.

Конзилијум за феталне аномалије

Конзилијум ради четвртком од 8 часова. Прегледи се могу заказати:

• У Служби сваког радног дана кроз амбуланту за труднице и за пацијенткиње из унутрашњости на телефон: 011 319 33 09
• На Гинеколошко-акушерској клиници „Народни фронт”, одељење патологије трудноће.

Потребно је понети здравствену књижицу, оверен упут и целокупну медицинску документацију.

Скрининг у првом триместру трудноће

У Служби за хуману репродукцију Института можете бесплатно да одредите биохемијске маркере (слободни ß-hCG и PAPP-A) у првом триместру трудноће (између 11 – 13+6 недеље трудноће), уз претходно заказивање.

Лечење фертилитета и стерилитета

• Дијагностика узрока брачне неплодности
• Испитивања на хламидију, микоплазму и уреаплазму
• Фоликулометрија
• Хистеро-салпингографија (HSG)
• Терапија и праћење инфертилних пацијената
• Индукција овулације
• Инсеминација.

Деца и адолесценти

• Гинеколошки прегледи деце и адолесцената
• Саветовалиште за младе (контрацепција, психолог…)
• Микробиолошки и цитолошки прегледи доњег гениталног тракта
• Ултразвучно испитивање деце и адолесцената
• Испитивање и лечење јувенилних крварења
• Испитивање и лечење поремећаја гонадне активности
• Испитивање и лечење поремећаја овулације са посебним освртом на ПЦО синдром
• Дијагноза и хируршке корекције аномалија гениталних органа
• Лапароскопска хирургија код деце.

Лекари Службе за хуману репродукцију

• Др сци. мед. Рајко Николић – начелник Службе за хуману репродукцију
• Прим. др сци. мед. Убавка Радивојевић – шеф Одељења за испитивање и лечење поремећаја репродуктивног здравља жена и трудница са дневном болницом
• Прим. др сци. мед. Зоран Алексов – шеф Одељења оперативне гинекологије
• Мр сци. мед. др Предраг Илић
• Др Драгана Митровић
• Др Горана Попић.

Главна сестра Службе за хуману репродукцију

• Душка Рагуш, висока струковна медицинска сестра.

Кратак историјат Службе за хуману репродукцију

Оснивањем Института отпочео је амбулантно-поликлинички рад гинеколошко-акушерске службе. Овом службом су руководили прим. др Грујо Петровић, прим. др Петар Радовић и академик проф. др Берислав Берић.

Стационарни део рада отпочиње отварањем одељења 1967. године. Први начелник овог одељења био је прим. др Славољуб Милојевић, а затим је радом одељења руководио прим. др Бранко Митровић. Кроз стационарно и амбулантно-поликлинички рад, Служба за гинекологију и акушерство ИМД отпочела је реализацију праћења свих фаза везаних за трудноћу, пре зачећа, у току трудноће, а нарочито код ризичних трудноћа.

Први директор Службе био је академик професор Берић.

У састав ове службе улази амбулантно поликлиничко одељење са посебним амбулантама за гинекологију дечјег и адолесцентног доба, антенаталну контролу, амбуланту конзервативне гинекологије, кабинет за ултразвучну дијагностику, лабораторије за цитологију у гинекологији, као и сала за хируршке интервенције.

Оснивачи лабораторије за цитологију су прим. др Лазар Лазић и др Ковиљка Јанковић. Службу за стерилитет основао је прим. др Јован Јаношков, а примену лапароскопске дијагностике увела је прим. др Миланка Мојсиловић. Примену методе криотерапије увео је прим. др Радмило Коцић. Први руководилац анестезиолошке службе био је др Душан Јеленковић.

У одељењу за стационарно лечење формирају се одељења:

• одељење за гинекологију дечјег и адолесцентног доба
• одељење за стерилитет
• одељење за планирање породице
• одељење за патологију трудноће
• одељење за конзервативну гинекологију.

Гинеколошка служба Института дала је и неке стручне и доктринарне ставове у откривању и лечењу бројних наследних обољења, увођењем методе ране амниоцентезе. Прву амниоцентезу урадио је 1973. године прим. др Славољуб Милојевић, а под контролом ултразвука др сци. мед. Зоран Сретеновић, који је затим урадио и прву биопсију хориона и кордоцентезу. Прво одељење дечје гинекологије у Србији основала је проф. др Весна Драмушић.

Чланови ове службе били су на стручном усавршавању у САД-у из области гинекологије, дечје гинекологије, микрохирургије, као и у Великој Британији, Француској и Финској.