loader image

Историјат

Историјат Института

Уредбом Владе Народне Републике Србије од 25. априла 1950. године основана је наша установа под првобитним називом Институт за здравствену заштиту народног подмлатка са циљем да организује и развија националну мрежу здравствених институција намењених женама генеративног доба, предшколској и школској деци. Први управник био је др Властимир Ивковић, а одмах затим др Милош Бајшански. Од 1953. године дужност управника обављао је др Вукан Чупић (1920-1981).

Институт се од свог оснивања до 1960. године бавио превасходно организационо-методолошком и  наставном делатношћу, што је подразумевало организовање мреже дечјих и школских диспанзера као и диспанзера за жене, дечјих одељења и породилишта у болницама у Србији и Црној гори и едукацију неопходног здравственог кадра за рад у овим диспанзерима и саветовалиштима, иницирање формирања центара за мајку и дете – од општинских до регионалних, као и демонстрационих центара. Прво седиште Института било је у просторијама у Нушићевој улици у Београду. У циљу формирања кадровске базе за квалитетну превентивну и основу здравствену заштиту организују се течајеви и штампају одговарајуће публикације, а крајем овог периода започиње изградња објекта у Новом Београду.

Изградња нове зграде на Новом Београду
Др Вукан Чупић, др Димитрије Вуловић, Надица Мале- шевић са инжињером на градилишту Института
Лекари Института на великој визити: Добривоје Филиповић (стоји), Влатка Недељковић (први ред лево), Драган Олуић (други ред лево), Ивка Јоксимовић (трећи ред лево)

У току 1960. године, Институт се пресељава у Демонстрациони центар за здравствену заштиту мајке и детета у Новом Београду, чиме почиње и непосредно пружање основне здравствене заштите деци, женама и младима. Стационарна педијатријска одељења Института почела су са радом 20. октобра 1961. године. У почетку, постојала су два одељења са по 40 кревета – Одељење за одојчад и малу децу и Одељење за школску децу, а пријем се вршио по принципу “слободног кревета”, према критеријуму узраста, а независно од природе основне болести. У периоду од 1961. до 1970. године долази до оснивања појединачних одељења ужих специјалности. Одељење за дечију хирургију, хематолошко одељење, биохемијска и микробиолошка лабораторија, као и радиолошка дијагностика почињу са радом 1962. године. У прво време, хируршка служба Института располагала је фондом са двадесетак кревета и обухватала је Прво хируршко (ортопедија) и Друго хируршко (општа хирургија) одељење, а тим су чинила три хирурга – др Душан Бајец, др Иво Бешевић и др Петар Радојковић. Доласком специјалисте дечије анестезије, 1965. године формира се и дечје анестезиолошко одељење. Стационарни део рада Службе за хуману репродукцију почиње 1. октобра 1967. године.

Прво одељење за педијатријску оториноларингологију у Југославији основано је 1968. године, док је Педијатријска офталмологија и кабинет за лечење страбизма и амблиопије основана 1965. године.

Истовремено тече и развој лабораторијске дијагностике: трансфузиолошка и имунолошка лабораторија основане су 1965. године док се из биохемијске лабораторије 1972. године као самостална издваја Лабораторија за испитивање урођених грешака метаболизма.

Лабораторија за медицинску генетику почиње са радом 1982. године. Из Лабораторије  за имунологију, хематологију и трансфузиологију је 2007. године у самосталну и функционалну целину издвојена Служба за трансфузију крви, а Лабораторија за проточну цитометрију и имунологију од јула 2008. године ради као самостална лабораторија.

Нели Вилхар и Драган Олуић у визити на неонатолошком одељењу
Операциона сала и интензивна нега дечије хирургије 1973. године оператор Драгутин Тричковић, лекар на специјализацији дечије хирургије и инструментарка сестра Рада Почуча (слика лево). Главна сестра хируршке интензивне неге Светлана Угочи (слика десно)
Професор Душан Бајец на градилишту нове зграде Института

Промена у данашњи назив – Институт за здравствену заштиту мајке и детета Републике Србије извршена је 23. јануара 1974. године. Током 1975. године, Институт се пресељава у новоизграђену, тринаестоспратну зграду у Улици Радоја Дакића, а самим тим долази до пуне реализације концепта мултидисциплинарног приступа оболелом детету и мајци “под једним кровом”, с обзиром да се, поред свих дисциплина педијатрије и педијатријске хирургије, стварају услови за потпуно збрињавање и у домену јувенилне гинекологије, оториноларингологије и офталмологије. Педијатријски део у том тренутку броји 220 постеља и распоређен је на седам спратова. Пресељењем су створени комфорнији услови и за Клинику за дечију хирургију која је смештена на шест спратова и добија хоспитални простор са 220 болесничких постеља. У фебруару 1982. године званично је основано Одељење педијатријске кардиохирургије. Служба за физикалну медицину и рехабилитацију основана је 1991. године.

Одељење педијатријске интензивне неге отворено је 1975. године, у посебно адаптираном простору који обухвата простор целог шестог спрата Института. У састав одељења је ушла и јединица неонаталне интензивне неге.

Доктор Димитрије Вуловић, први начелник службе за испитивање и лечење болести метаболизма са клиничком генетикому у сарадњи са др Вуканом Чупићем је шездесетих година ХХ века организовао пилот програм раног откривања фенилкетонурије, а Институт од 1980. године постаје референтна установа за спровођење националног програма скрининга на фенилкетонурију. Од 1981. године Институт је референтна установа за спровођење националног програма скрининга на конгенитални хипотиреоидизам, чему је значајно допринео рад проф. др Милоша Банићевића, лекара, а потом и начелника Службе за испитивање и лечење болести жлезда са унутрашњим лучењем.

Потреба обезбеђивања савремене и успешне терапије за групу тешко оболеле деце, сазнање да се ради о веома специјализованој и скупој терапијској процедури, као и чињеница да у нашој средини до тада није био развијен одговарајући педијатријски пројекат, иницирали су 1994. године израду Програма и оснивања и рада Одсека за трансплантацију коштане сржи у Служби за хематоонкологију Института. У априлу 1997. годне, отворено је Одељење за трансплантацију коштане сржи са лабораторијом за криобиологију, које је у децембру 2004. године прерасло у Службу за трансплантацију коштане сржи са лабораторијом за криобиологију. У мају 2009. године Министарство здравља је дало сагласност да се у Институт формира породична банка крви пупчаника, а у скорој будућности је предвиђено и формирање јавне банке крви пупчаника. Институт је једина цивилна установа у којој је могућа криоконзервација и дуготрајно чување програмски замрзнутих матичних ћелија хематопоезе, фибробласта и моноједарних ћелија периферне крви.

Од 2000. године – Институт носи име једног од својих оснивача – др Вукана Чупића.

У области едукације здравствених радника, Институт од самих почетака учествује у школовању медицинских кадрова у струци здравствене заштите жена, деце и младих. Од 1962. године, Институт је наставна база Медицинског факултета Универзитета у Београду.

У претходним годинама постигнут је значајан техничко-технолошки напредак, који се огледа у грађевинској реконструкцији одељења и служби, изградњи и опремању најмодерније сале за катетеризацију и ангиокардиографију у овом делу света намењене дијагностици и лечењу најкомплекснијих кардиолошких поремећаја, комплетном реновирању операционог блока, али и набавци разноврсне друге опреме: најсавременијих рендген апарата, магнетне резонанце, ЦТ скенера… Уведене су нове дијагностичке и терапијске процедуре: технологија криоконзервације МЋХ, а започет је и процес проширења националног скрининга новорођенчади на урођене болести увођењем скрининга на цистичну фиброзу.

Call Now Button