Prof. dr Dragana Vujić

Biografija

Datum rođenja: 2.8.1960. g., Beograd
Osnovne studije: Medicinski fakultet, Univerzitet u Beogradu, upisala školske 1979/80.g., zavrila 22.8.1984.g., prosečna ocena 8,93
Poslediplomske studije

• Medicinski fakultet, Univerzitet u Beogradu, specijalizacija iz pedijatrije, 1993.g.
• Medicinski fakultet, Univerzitet u Beogradu, 1995.g., odbranjen magistarski rad, uža naučna oblast pedijatrija, hematologija
• Medicinski fakultet, Univerzitet u Beogradu, 1998.g. odbranjena doktorska disertacija, uža naučna oblast pedijatrija, transplantacija matičnih ćelija hematopoeze
• Medicinski fakultet, Univerzitet u Beogradu, uža specijalizacija iz hematologije, 2016.g.
• Medicinski fakultet, Univerzitet u Beogradu, uža specijalizacija iz transplantologije sa transfuziologijom, 2023.g.

Dosadašnji izbori u nastavna i naučna zvanja na Medicinskom fakultetu, Univerziteta u Beogradu: izbor u zvanje asistent mart1999.g., ponovo birana u zvanje asistent mart 2003. g. i februar 2007.g.; izbor u zvanje docent decembar 2007.g.; ponovni izbor u zvanje docent januar 2013.g.; izbor u zvanje vanredni profesor februar 2014.g., reizbor u zvanje vanredni profesor mart 2019.g., redovan profesor jul 2020.

Mentor je za studentske radove (2), diplomske radove (6), magistarskih radova (2), doktorskih disertacija (3), uža specijalizacija (3), specijalističke akademske studije (2), član komisija za odbranu diplomskih radova (19), magistarskog rada (3), doktorske disertacije (11), specijalističke akademske studije (2), uža specijalizacija (7).

Zamenik je šefa Katedre za hematologiju od 2009. do 2015. godine. Šef je Katedre pedijatrije od 2018. godine do 2020/2021.g.i zamenik šefa Katedre za transplantologiju i transfuziologiju od 2018. godine.

Učestvovala je u pisanju udžbenika iz pedijatrije za studente Medicinskog fakulteta u Beogradu, udžbenika za specijalizante iz pedijatrije, kao i monografije »Klinička hematologija« u kojoj je jedan od urednika.

Autor i koautor u 385 radova, od kojih je 45 sa JCR liste. Radovi su citirani 821 put,  Scopus H index 11.

Od 2002. g. učestvuje u naučno-istraživačkim projektima koji su finansirani od Ministarstva za nauku i životnu sredinu RS, odnosno Ministarstvo za nauku i tehnologiju Republike Srbije:

1. „Klinički i laboratorijski aspekti malignog preobražaja matične ćelije i progenitora hematopoeze i njihov terapijski značaj”, nosilac projekta prof. dr Milica Čolović, 2002-2005, Ministarstvo za nauku i tehnologiju Republike Srbije
2. „Istraživanje molekularno – biološke i genetičke osnove neuroblastoma”, nosilac projekta Marija Guć-Šćekić, 2002-2005, Ministarstvo za nauku i tehnologiju Republike Srbije
3. „Biološke posledice genetičke varijabilnosti virusa“, nosilac projekta Tanja Jovanović, 2006-2010. Ministarstvo za nauku i životnu sredinu Republike Srbije, br 145047
4. „Molekularni mehanizmi radiosenzitivnosti humanog genoma“, nosilac Gordana Joksić, Ministarstvo za nauku i životnu sredinu Republike Srbije143046
5. „Radiosenzitivnost humanog genoma“, nosilac Gordana Joksić, Ministarstvo za nauku i životnu sredinu Republike Srbije, broj projekta 173046, period 2011-i dalje
6. „Medicinski značaj genetičke varijabilnosti virusa“, nosilac Prof dr Tanja Jovanović, Ministarstvo za nauku i životnu sredinu Republike Srbije, broj projekta 175073, period 2011- i dalje
7. „Fanconi anemia FANCD2, 1^st molecular cytogenetic characterization“, nosilac Gordana Joksić i Thomas Liehr, međunarodni projekat, Ministarstvo za nauku i životnu sredinu Republike Srbije, Odeljenje međunarodne saradnje i evropskih integracija, 2015.g.
8. „Toksoplazmoza kod primalaca matičnih ćelija hematopoeze: unapređenje prevencije po razumnoj ceni“ (broj projekta 451-03-01963/2017-09/15);  nosilac sa srpske strane:  Olgica Djurković – Djaković, Institut za medicinska istraživanja Univerzitet u Beogradu; nosilac sa francuske strane: Florence ROBERT-GANGNEUX, Laboratoire de Parasitologie-Mycologie, Universite Rennes 2.
9. “Reinvention of the diagnostic algorithm and treatment options for reactivated toxoplasmosis”, nosilac projekta: Tijana Štajner, Program Prizma, 2023/24.g.

Koordinator projekta:

• Razvojni projekat: „Bone marrow transplantation”, finansiran od strane CESVI-L’espreso, Bergamo, Italija, 2001.
• Razvojni projekat: “Obezbeđivanje uslova za transplantaciju matičnih ćelija hematopoeze kod dece u Srbiji”, Ministarstvo zdravlja RS, od 2008. godine i dalje, koordinator projekta

Učestvovala je u Twinning Projekt SoHo (Ministarstvo zdravlja RS, Uprava za biomedicinu).

Bila je rukovodilac i jedan od organizatora XXXVIII poslediplomskog tečaja „Aktuelnosti u pedijatriji 2006 godine” i učestvovala u organizovanju XXXIX poslediplomskog tečaja „Aktuelnosti u pedijatriji 2007 godine”. Organizovala je međunarodni mini simpozijum: „Cord Blood Transplantation – Current Status and Perspectives in South East Europe” u Beogradu, 13.10.2009. godine. Član je naučnog odbora poslediplomskog tečaja „Aktuelni problemi u pedijatriji“ od 2015. godine, a od 2022. do 2024. godine je predsednik Naučnog odbora. Bila je član naučnog odbora III kongresa pedijatara Srbije.

Doprinos u oblasti transplantacije matičnih ćelija hematopoeze kod dece i razvoju kriobiologije u Srbiji:

– transplantacioni tim, na čijem čelu je dr Dragana Vujić, uradio je prvu autolognu transplantaciju matičnih ćelija hematopoeze periferne krvi u Srbiji 1997. godine, 2006. godine prvu haploidentičnu transplantaciju kostne srži kod deteta obolelog od leukemije,  prvu alogenu transplantaciju kostne srži od identičnog srodnog davaoca primenom redukovanog režima kondicioniranja, 2009. godine prvu transplantaciju od nesrodnog podudarnog davaoca i 2012. godine prvu haploidentičnu transplantaciju obradom kalema alfa,beta TCRCD19+ deplecijom u Srbiji.

– rukovodi transplantacionim timom koji je uradio preko 420 transplantacija matičnih ćelija hematopoeze kod dece, .preko 600 separacija matičnih ćelija hematopoeze iz periferne krvi, preko 600 procedura programskog zamrzavanja matičnih ćelija hematopoeze i fibroblasta, preko 110 procedura prikupljanja, obrade i zamrzavanja matičnih ćelija hematopoeze iz krvi pupčanika

– osnovala je laboratoriju za kriobiologiju u okviru Službe za transplantaciju kosne srži u Institutu za zdravstvenu zaštitu majke i deteta Srbije „Dr Vukan Čupić”, koja je prva ovakva laboratorija u našoj zemlji

– u saradnji sa molekularnim biolozima Instituta za zdravstvenu zaštitu majke i deteta Srbije “Dr Vukan Čupić” uvela je metodu programskog zamrzavanja fibroblasta kože i njihovo višegodišnje čuvanje radi ispitivanja urođenih bolesti.

Učestvovala je u izradi Zakona za transplantaciju ćelija i tkiva (usvojen 2009. godine) i Zakona o primeni ljudskih ćelija i tkiva (usvojen 2018. godine). Predsednik je Republičke stručne komisije za transplantaciju ćelija i tkiva kod dece od 2005. do 2014. godine. Bila je član Republičke stručne komisije za citotoksične lekove. Član je Republičke stručne komisije za transplantaciju ćelija i tkiva do 2022.g., Republičke stručne komisije za decu, podkomisija hematoonkologija do 2022.g. i Republićke stručne komisije za farmakologiju. Član je Komisije za lečenje u inostranim centrima Republičkog fonda za zdravstveno osiguranje Srbije do 2021g.

Formirala je porodičnu banku krvi pupčanika 2009. godine. U okviru projeta „Obezbeđivanje uslova za transplantaciju matičnih ćelija hematopoeze kod dece u Srbiji“ (koordinator Projeketa od 2008.g.) inicirala je formiranje javne/porodične banke krvi pupčanika. Objekat je završen i legalizovan septembra 2023.g.

Koordinator je transplantacionog tima u Institutu za zdravstvenu zaštitu majke i deteta Srbije „dr Vukan Čupić“. Osnovala je Komisiju za transplantaciju kostne srži Intersekcijskog odbora za dečiju hematologiju i onkologiju 2004. godina i bila predsednik Komisije do 2010. godine.

Rezultat dugogodišnjeg rada, iskustva, multidisciplinarnog pristupa i timskog rada u ovoj oblasti su projekti: Kriokonzervacija humanih ćelija i tkiva, Transplantacija matičnih ćelija hematopoeze kod dece u Srbiji i Ispitivanje himerizma kod dece posle transplantacije kostne srži metodama molekularne genetike

Bila je koordinator za izradu vodiča: Prevencija, dijagnoza i lečenje deficita gvožđa i sideropenijske anemije i koordinator je poglavlja Prevencija, dijagnostika i lečenje bolesti i stanja od većeg socijalno-medicinskog značaja kod dece i adolescenata u okviru Stručno-metodološkog uputstva, čija je izrada finansirana iz budžeta. Učestvovala u izradi Uredbe o zdravstvenoj zaštiti žena, dece i omladine, Uredbe o palijativnom zbrinjavanju dece i Stručno-metodološkog uputstva za palijativno zbtinjavanje dece.

Inicirala je i rukovodila timom koji je sačinio Normative za transplantaciju matičnim ćelijama hematopoze iz kostne srži, periferne krvi i krvi pupčane vrpce kod dece i omladine.

Inicirala je izradu vodiča za decu u program transplantacije matičnih ćelija hematopoeze i njihove roditelje (ukupno 4).

Član je Etičkog odbora Instituta za nuklearne nauke „Vinča”.

Prof. dr Dragana Vujić učestvovala je u formiranju centra za transplantaciju matičnih ćelija hematopoeze u Institutu za zdravstvenu zaštitu majke i deteta Srbije „Dr Vukan Čupić“ u periodu od 1994-1997. godine, a od 1997. godine vodi program transplantacije matičnih ćelija hematopoeze kod dece u Institutu za zdravstvenu zaštitu majke i deteta Srbije „Dr Vukan Čupić“.

U saradnji sa Institutom „Vinča“ u periodu od 1994. do 1996. godine učestvovala je u izradi mikroprocesora za kriokonzervaciju matičnih ćelija hematopoeze.

Na čelu je tima koji je uveo sledeće terapijske procedure:

• kriokonzervacija matičnih ćelija hematopoeze, monojedarnih ćelija periferne krvi i fibroblasta tehnikom programskog zamrzavanja (1996-2000.godine)
• separacija matičnih ćelija hematopoeze iz periferne krvi (1996-1997. godine)
• alogena transplantacija matičnih ćelija hematopoeze od srodnog podudarnog davaoca kod dece (april 1997. godine)
• autologna transplantacija matičnih ćelija hematopoeze kod dece (avgust 1997. godine)
• alogena transplantacija matičnih ćelija hematopoeze od srodnog delimično podudarnog davaoca primenom farmakološke obrade kalema (2006. godine) – prva u Srbiji
• alogena transplantacija matičnih ćelija hematopoeze od nesrodnog podudarnog davaoca (novembar 2009. godine) – prva u Srbiji
• alogena transplantacija matičnih ćelija hematopoeze od srodnog delimično podudarnog davaoca sa obradom kalema na magnetnom ćelijskom sorteru ) 2012. godine) – prva u Srbiji
• alogena transplantacija matičnih ćelija hematopoeze iz srodne krvi pupčanika (maj 2017. godine) – prva u Srbiji
• alogena transplantacija matičnih ćelija hematopoeze iz nesrodne krvi pupčanika (iz svetske banke krvi pupčanika) kod deteta sa mukopolisaharidozom (decembar 2017. godine) – prva u regionu
• prevencija i lečenje venookluzivne bolesti jetre kod dece primenom defibrotida od 2010. godine – prva primena defibrotida u Srbiji.

Dobitnik nagrade grada Beograda za rad ili izuzetne vrednosti pojedinca kojima je dao značajan doprinos razvoju i unapređenju medicine za 2016. godinu.

Dobila je plaketu Srpskog lekarskog društva 2013. godine.

Dobila je zahvalnicu u znak priznanja i zahvalnosti za izuzetan doprinos u razvoju i stručnom
radu Saveza udruženja zdravstvenih radnika Srbije 2016. godine, a 2024. godine plaketu.
2024.godine dobila je Karađorđevu zvezdu, drugog stepena.

Bila je član uređivačkog odbora Srpskog arhiva za celokupno lekarstvo od 2016. godine do 2019.g..

Član je: SIOP-a (International Society of Pediatric Oncology), EBMT-a (European Group for Blood and Marrow Transplantation), Srpskog lekarskog društva i Intersekcijskog odbora za dečiju hematologiju i onkologiju. Kao nacionalni koordinator za neuroblastom, član je SIOPEN-a (The International Society of Paediatric Oncology Europe Neuroblastoma Group).

Reference od značaja

1. Štajner T, Vujić D, Srbljanović J, Bauman N, Zečević Ž, Simić M, Djurković-Djaković O.  Risk of reactivated toxoplasmosis in haematopoietic stem cell transplant recipients: a prospective cohort study in a setting withholding prophylaxis. Clin Microbiol Infect 2022;28:733.e1-733.e5. M 21 IF 13,310
2. Kukolj T, Lazarević J, Borojević A, Ralević U, Vujić D, Jauković A, Lazarević N, Bugarski D. A Single-Cell Raman Spectroscopy Analysis of Bone Marrow Mesenchymal Stem/Stromal Cells to Identify Inter-Individual Diversity.  Int J Mol Sci.2022;23:4915. M21, IF 6,208
3. Borojević A, Jauković A, Kukolj T, Mojsilović S, Obradović H, Trivanović D, Živanović M, Zečević Ž, Simić M, Gobeljić B, Vujić D, Bugarski D. Vitamin D3 Stimulates Proliferation Capacity, Expression of Pluripotency Markers, and Osteogenesis of Human Bone Marrow Mesenchymal Stromal/Stem Cells, Partly through SIRT1 Signaling. Biomolecules 2022;12:323. M21 IF 6,064
4. Janković M, Ćupić M, Knežević A, Vujić D, Soldatović I, Zečević Ž, Gobeljić B, Jovanović T. Cytomegalovirus glycoprotein B and N genotypes in pediatric recipients of the hematopoietic stem cell transplant. Virology 2020;548:168-73. M22 IF 3,616
5. Samardzija G, Stevovic TK, Djuricic S, Djokic D, Djurisic M, Ciric D, Martinovic T, Bumbasirevic V, Vujic D. Aggressive human neuroblastomas show a massive increase in the numbers of autophagic vacuoles and damaged mitochondria. Ultrastruct Pathol. 2016;40:240-8. M23 IF 0,828
6. Vujić D, Petrović S, Lazić E, Kuzmanović M, Leskovac A, Joksić I, Mićić D, Jovanović A, Zečević Ž, Guć-Šćekić M, Ćirković S, Joksić G. Prevalence of FA-D2 Rare Complementation Group of Fanconi Anemia in Serbia. Indian J Pediatr 2014; 81: 260-5. M23, IF 0,87
7. Vujic D, Petrovic S, Leskovac A, Joksic I, Filipovic J, Valenta Sobot A. Accurate diagnostics of Ataxia-telangiectasia cellular phenotype by employing in vitro lymphocyte radiosensitivity testing. Nucl Technol Radiat  Protect 2013; 28: 221-4.  M22, IF 0,56
8. Stajner T, Vasiljevic Z, Vujic D, Markovic M, Ristic G, Micic D, Pasic S, Ivovic V, Ajzenberg D, Djurkovic-Djakovic O. Atypical strain of toxoplasma gondii causing fatal reactivation after haematopoietic stem cell transplantion in a patient with an underlying immunological deficiency. J Clin Microbiol 2013; 51: 2686-90. M21 IF 4,232
9. Frattini A, Pangrazio A, Susani L, Sobacchi C, Mirolo M, Abinun M, Andolina M, Flanagan A, Horowitz EM, Mihei E, Notarangelo LD, Ramenghi U, Teti A, Van Hove J, Vujic D, Zoung T, Albertini A, Orchard PJ, Vezzoni P, Villa A. Chloride channel CIC7 mutations are responsible for severe recessive, dominant and intermediate osteopetrosis. J Bone Miner Res 2003; 18: 1740-7. M21, IF 6,225
10. Sobacchi C, Frattini A, Orchard P, Porras O, Tezcan I, Andolina M, Babul-Hirji R, Baric I, Canham N, Chitayat D, Dupuis-Girod S, Ellis J, Etzioni A, Fasth A, Fisher A, Gerritsen B, Gulino V, Horwitz E, Klamroth V, Lanino E, Mirolo M, Musio A, Matthijs G, Nonomaya S, Notarangelo L, Ochs H, Furga SA, Valiaho J, van Hove LKJ, Vihinen M, Vujic D, Vezzoni P, Villa A. The mutational spectrum of human malignant autosomal recessive osteopetrosis. Hum Mol Genet 2001; 10: 1767-73. M21, IF 9,318